Pjer Burdije (1930-2002), nekadašnji profesor na francuskom Univerzitetu bio je jedan od najplodotvornijih sociologa XX veka. On je odbio da bude deo bilo koje vladajuće teorije te je vršio sintezu različitih pravaca i stvorio ono što se često naziva teorijom prakse. Osim raznoraznih socioloških istraživanja u sferi jezika, obrazovanja, politike, kulture, umetnosti ili stilova života on se bavio i etnološkim istraživanjima u Alžiru i Francuskoj. Uspeo je da spoji teorijska neslaganja različitih teorija u oblasti subjektivno-objektivnog, strukture i delanja, makronivoa i mikronivoa ili kvalitativne ili kvantitativne metodologije. Glavni pojmovi koje Burdije uvodi u sociologiju su pojam polja, prakse, habitusa i kapitala. Kapital definiše kao materijalna i simbolička dobra koja su oskudna, a kojima ljudi teže. Tako on razlikuje ekonomski, kulturni, simbolički i socijalni kapital. Kulturni kapital se odnosi na institucionalizovano i neinstitucionalizovano obrazovanje; simbolički na ugled, prestiž ili autoritet; socijalni na socijalne veze koje se mogu ostvariti. Možda je ključna inovacija njegovog teorijskog nasleđa pojam habitusa kao sistema trajnih, prenosivih dispozicija koji služi kao generativna osnova praksi. Habitus je navika, ono što je urođeno i čini nas pojedincima, ali nam ga zapravo nameće kolektiv. Burdije je bio urednik više časopisa i autor desetine knjiga. On nije bio samo teoritičar, već i društveni aktivista. Verovao je i borio se za socijalnu državu, a kao najvećeg neprijatelja istoj video je teoriju globalizacije, te je jasno zašto je bio istaknuti antiglobalista.

"Signalna svetla"

            Signalna svetla je zbirka tekstova i intervjua Pjera Burdijea koje objedinjuje kritika neoliberalne invazije koja je prikrivena plaštom teorije o globalizaciji. Zbog toga je globalizacija za njega "mit u punom značenju te reči", "jedan moćan diskurs", "ideja koja postiže verovanje". Savremeno doba kojim upravlja neoliberalna vizija on naziva konzervatitvnim periodom ljudske istorije koja se, ironično, oslanja na progres. Globalizacija, onakva kakva deluje, u stvari, odnosi si se samo na ekonomski progres i kao takvu on je ne negira. Ipak, u tome vidi samo pokušaj produžetka moći malog broja država tako što će imati kontrolu nad celinom nacionalnih berzi. Ideje koje globalizacija nosi, zapravo, podudarne su ekonomskim zakonima koji odgovaraju bogatima kako bi bili još bogatiji. Kvantitativna nauka kakva je današnja ekonomija i neoliberalna teorija ne ubrajaju socijalnu cenu, već sve podređuju ekonomskom progresu koji se ogleda na bilansima u numeričkom obliku. Ako tako stoje stvari, zar nije logično pitanje mogu li se meriti ekonomska dobit i sreća pojedinaca? I drugo, kako da se za ekonomske odluke kvantitativno uzme u obzir socijalna cena? Neoliberalnoj teoriji su očigledno ove kategorije nepoznate.

Mit o globalizaciji

            Mit o globalizaciji Burdije smatra najvećim neprijateljem države blagostanja i socijalnim tekovinama čovečanstva. Zapravo, ova teorija povlači državu iz sektora društvenog života. On uviđa da leva ruka države propada, dok desna ruka u vidu finansijskih i sličnih službenika jača. Socijalna cena koja je pomenuta ranije, ogleda se u propasti leve ruke države jer kategorije kojima se ovaj deo države bavi ne donose nikakav direktan profit koji bi se mogao videti na nekom bilansu uspeha. Čak, štaviše, leva politika države stvara rashod i po ekonomskim zakonima  predstavlja tumor razvitku i ideji progresa. Po tome, izgleda sasvim jasno i logično da socijalni progres za državu zapravo pretpostavlja gubitak. Iako znatno oslabljena leva ruka države, po Burdijeu, ima domen simboličkog i može kvalitativno uticati na pojedince, ali s druge strane on uviđa korumpiranost i izdaju javnog sektora tako što službenici prelaze u privatni sektor i podvlađuju se zakonima koji imaju inicijativu da zavladaju. U intelektualcima Burdije vidi nadu za izlazak iz zablude o progresu uz ovu teoriju globalizacije, ipak, on uviđa da je sve više pobornika ove teorije, već ustoličenih intelektualaca koji samo reprodukuju istu priču koja se vrti po masovnim medijima i ubeđuje ostatak društva u ispravnost i logičnost zakona kojima se upravljamo.

            Poput srednjovekovne Evrope kojom je upravljala religija, danas nam legitimnost elite koja upravlja najznačajnijim funkcijama daje ekonomska nauka. Institucije poput Međunarodnog Monetarnog Fonda ili Svetske Banke ne pregovaraju, niti inoviraju, već samo objašnjavaju zbog čega je sve kako jeste i zbog čega će sve biti tako kako će biti nametajući verovanje u liberalizam i istorijsku neminovnost. Pored glavnih ekonomskih institucija u globalnom "pokrštavanju" veliku ulogu imaju mediji i intelektualci. Konzervativizam nove ideologije nameće određene kategorije puput maksimalnog rasta, produktivnosti i kompetetivnosti kao krajnji cilj ljudskog delovanja i smisao egzistencije, kategorije koje su toliko izvan dometa ljudskog i društvenog. Ipak, trebalo bi verovati u to da je ekonomija smisao ljudskog života. 

Alternativa neoliberalnom konceptu globalizacije

            Burdije se zalaže za otpor neoliberalizmu. Najveću ulogu u borbi mogu imati naučni radnici koji bi trebalo da analiziraju proizvodnju i protok tog diskursa. Nažalost, on primećuje da je uglavnom suprotno i da su oni često jedni od tvoraca i održavalaca istog. Po sistemu "klin se klinom izbija", tehnokratija ekonomske nauke može se i zaustaviti samo putem nauke. Intelektualci bi trebalo da se istaknu iznad političara i utiču na svest građana koji su pod novim sistemom i sami počeli da odbacuju državu. Mondijalizacija bi mogla promeniti smer svog delovanja i učiniti mnogo više za integraciju regiona i sveta nego što to čini ekonomska globalizacija. Sam pojam integracije sveta, ako pratimo Burdijea, takođe je jedna zabluda koja se ogleda u ekonomskoj integraciji iliti stvaranju velikog slobodnog tržišta koje bi išlo na ruku industrijalizovanim i već bogatim zemljama. Kao primer navodi Evropsku Uniju u kojoj se od monetarne integracije očekuje obezbeđivanje i društvene integracije, što jedno s drugim nema bliske veze. I upravo je to ono u šta bi se mondijalizacija mogla okrenuti - ka širenju socijalnih tekovina, nasuprot rušenju istih i stvaranju jednoličnog sveta. Evropska Unija ujedinjena je normativnim zakonima u oblasti ekonomije, ali njeni zakoni koji se odnose na socijalnu sferu, iliti na levu ruku države, ostaju raznoliki. Postoje nadnacionalne korporacije i zakoni koji omogućavaju njihovo funkcionisanje, ali s druge strane ne postoje nadnacionalni sindikati kao protivteža dominaciji i mogućnostima manipulacije. Štaviše, ono za šta su se ljudi, odnosno društvo borilo godinama, nestaje u novim teorijama kao nešto što je odavno prevaziđeno. Danas opet postoji prekovremeni, noćni rad, rad na više poslova što se savršeno uklapa u sistem vrednosti odnosno maksimizaciju profita od koje, kako brojke kažu, svi imamo koristi. Nezaposlenost i takozvana vrednost posla čini da rad postaje konkurencija, čime se ubija solidarnost među ljudima, gde svako gleda na sebe i maksimizaciju sopstevenog profita koji postaje smisao života logično shvatljiv verovatno samo iz ugla ekonomske nauke.

            Signalna svetla pre svega služe radi razotkrivanja i analize mita o globalizaciji u koji smo svi upleteni, verovali mi u njega ili ne. Burdije je verovao u to da pre svega razotkrivanjem, analizom stvaranja i reprodukcije ove teorije koja nema pokriće u realnom, već samo u naučno-kvantitativnom svetu možemo dopreti do suštine. A suština je sprečavanje pravca ka kom je takozvano globalno društvo, koje je i samo proizvod ove teorije, krenulo. Ali, nije samo to dovoljno. Potrebno je i obrtanje globalizacije, koja je započeta tako kako je započeta u drugom smeru, smeru društvene integracije gde bi kvalitet pod čim on smatra socijalne tekovine prevazišao brojke i obezbedio neki bolji svet gde se sreća ljudi i kvalitet života pojedinca ne meri produktivnošću ili maksimizacijom profita.

Студенти хоће пленум уместо парламента

Група академаца Филозофског факултета сматра да Студентски парламент треба укинути и увести зборове

Пленум у Бањалуци

Избори за Студентски парламент Филозофског факултета у Београду поново су праћени протестима: група академаца која је у априлу прекинула изборе, почетком новембра делила је летке и позивала своје колеге да не иду на гласање. У целу ствар умешала се и полиција, наводно је било и претњи привођењем, трочасовне расправе око тога ко је организатор и зашто нису пријавили штанд. Јелена Вељић и Никола Здравковић, студенти Филозофског факултета који су тог дана били на импровизованом штанду, кажу да су желели да позову колеге да бојкотују изборе за Студентски парламент, али и да им предложе друге видове студентског организовања које сматрају ефикаснијим – пленуме, односно зборове.

– Чланови Студентског парламента готово без изузетка су људи из подмладака политичких странака и уопште и не заступају интересе студената – каже Јелена Вељић.

Јелена и Никола сматрају да студентске парламенте треба укинути и да би студенти своје захтеве много ефикасније остваривали кроз пленуме, а као предности наводе то што на зборовима сви могу да учествују и износе своје ставове, предлажу дневни ред или датум новог пленума, дају могуће начине решења за неке од проблема.

– На таквим зборовима прошле године смо организовали студентске протесте који су били врло масовни. Радили смо тако што смо дефинисали главне проблеме и оформили радне групе које су се њима бавили. Студенти би се затим сами уписивали, по својим склоностима, у одређену радну групу, делили задужења и радили на одређеном задатку – објашњава Здравковић.

Иначе, и Никола и Јелена били су дуго година чланови Студентског парламента и кажу да управо због тога знају како он функционише. Међутим, са њима се не слаже, такође један некадашњи члан, тачније председник Студентског парламента – Немања Девић, њихов колега са Филозофског факултета.

– Пленуми су будалаштина. Био сам на првом њиховом збору где је било неколико десетина студената. Ти зборови уопште нису толико бројни и они немају капацитета да скупе већи број људи – каже Девић.

Он сматра да није проблем у томе како ће се звати одређено студентско тело, већ ко ће га сачињавати, као и да су студентски парламенти довољно ефикасни ако у њима заиста седе представници студената.

Прошле године на Универзитету у Бањалуци одржан је први пленум који је организовао управо Студентски парламент Универзитета. Тадашњи председник Студентског парламента, Бојан Гребенар, објашњава да је збору присуствовало више од 1.000 студената, што је био до тада највећи скуп академаца.

– Студентски парламент радио је на решавању, између осталог, и проблема преноса испита, односно ЕСПБ бодова у наредну годину. Универзитет није хтео да нам изађе у сусрет и дозволи пренос бодова, па смо одлучили да би било боље да не изводимо академце на уличне протесте, већ да организујемо пленум. То се показало као одлична идеја. Расправљали смо, усвојили закључке, доставили наше захтеве Универзитету и врло брзо сви су били испуњени – прича Гребенар.

Ј. Чалија

Pre nego što krenemo na same tačke, bitno je istaći sledeće: Sve odluke, predlozi, zahtevi i sl. izglasani su i doneti glasanjem u kome se odlučivalo prostom većinom (uglavnom su odluke i zahtevi izglasavani jednoglasno), tehničko osoblje je takođe izabrano na isti način, a na sledećem plenumu se bira novi moderator, zapisničar i tehničar. Plenum je trajao od 18:30 do 22:00 u učionici 101 na prvom spratu FF-a. Po slobodnoj proceni bilo je od 80 do 100 ljudi, što sa FF-a, što sa drugih fakulteta i univerziteta.

1. Bodovi

Po ovom pitanju nije bilo direktne diskusije, ali su izneti sledeći predlozi i komentari.

Postavljeno je pitanje da li je moguće dobiti informaciju (od Uprave ili nečeg sličnog) o revaluaciji opterećenja i rekalkulaciji bodova u odnosu na predmete, što se tiče Filozofskog fakulteta. U tu svrhu je predloženo da se osnuje radna grupa koja bi se bavila problemima Filozofskog a koja bi se pozabavila i ovim pitanjem. Predlog je USVOJEN a radna grupa osnovana. Takođe se glasalo i o pauzi u toku plenuma, što se odbijeno.

2. Rangiranje

Nakon interesovanja kolega sa sociologija koji se suočavaju sa specifičnim oblikom rangiranja na svom smeru (u obliku modula nastave), izglasano je da se radna grupa za probleme FF-a prihvati iznalaženja rešenja i za ovaj problem. 

3. Školarine

USVOJEN je predlog da plenum organizuje prostor za diskusiju po pitanju školarina, van plenuma, kako bi se u toj diskusiji suočili pobornici sistema škorlarina i pobornici besplatnog obrazovanja dostupnog svima.

USVOJEN je i predlog da plenum kao svoj cilj i zahtev ispostavi borbu za besplatno obrazovanje dostupno svima. Ova odluka donesena je jednoglasno.

USVOJEN je i predlog da se iznese zahtev da studenti učestvuju (kroz plenume) u formiranju finansijske politike fakulteta i njegovom poslovanju. Nakon usvajanja ovog predloga, usledilo je protivljenje ovoj odluci na osnovu stava da je takav zahtev po sebi u redu, ali da u ovom trenutku i u ovim okolnostima nije ostvariv, i da plenum ima preče zahteve od toga. Uprkos tome, odluka je izglasana.

4.Takse

USVOJEN je i predlog da se po ugledu na neke fakultete, zahteva ukidanje taksi za prijavu ispita i mogućnost besplatnog prijavljivanja ispita preko interneta.

5. Finansije FF

Na predlog prisutnih koleginica i kolega sa Univerziteta umetnosti, IZGLASANA je podrška njihovoj borbi. Nakon toga, urađena je kratka prezentacija finansijskog plana FF-a, kako bi se prisutne koleginice i kolege obavestili o tome gde ide novac od školarina, od čega fakultet profitira i gde ulaže, a gde ne ulaže. 

USVOJEN je i predlog da radna grupa za probleme FF-a pozabavi pitanjem izdavanja prostora komercijalnim subjektima (Plato, Fresco, profesorski kafić na prvom spratu), pošto odgovor od Uprave na zahtev za tim informacijama nije stigao.

6.Protest 2010

Podrška plenuma protestima je zagarantovana. Predloženo je i osnivanje radne grupe za pisanje platforme i programskih dokumenata, što je USVOJENO. Takođe je predloženo da se oformi delegacija koja bi komunicirala sa protestnim odborom, što je USVOJENO. Delegaciju sačinjavaju:

1. Bane Stevanić - FMU

2. Mirko Momić - Visoka elektrotehnička škola

3. Dejan Todorović - Visoka elektrotehnička škola

U ovom trenutku je predloženo formiranje radnih grupa jer je vreme već odmaklo, a radne grupe su nam ključne za dalje plenume.

Iznet je predlog za osnivanjem radne grupe koja bi se pozabavila problemom izjednačavanja zvanja, što je USVOJENO. Takođe je USVOJENO da učionica 101 petkom uveče od 18:30, pošto je slobodna, bude mesto plenuma ili sastanaka radnih grupa, kao i to da su radne grupe otvorene te da se i oni koji nisu bili na plenumu mogu naknadno uključiti u njihov rad.

FLU će raditi propagandni materijal za plenum i ostale aktivnosti (dizajn, priprema za štampu itd).

Nakon kraće rasprave o tome da li sledeći put treba zakazati plenum FF ili BU sa novim dnevnim redom, dogovoreno je da od 18:30 do 19:30 bude plenum FF, a od 19:30 pa do 22:00 plenum BU, kako bi studenti FF imali priliku da dovrše raspravu po tačkama koje se tiču FF-a.

Nakon toga je plenum završen i diskusija zaključena.

Prvi plenum na Filozofskom fakultetu održan je 19. novembra. Na plenumu su osim studenata Filozofskog fakulteta u velikoj meri prisustvovali i drugi studenti Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i Viših škola; neki od njih u protestu zbog iznenadne odluke Vlade da studentima sa 48 i više bodova, ne omogući budžetsko studiranje. Ukazala se potreba za tim da se uspostavi kako plenum Filozofskog fakulteta, tako i plenum na širem univerzitetskom nivou. 
 
Plenum na prvom zasedanju izglasao borbu za besplatno obrazovanje!

Zašto alternativno studentsko organizovanje?

Studentski parlamenti pokazali su se nesposobnim da odgovore na studentske zahteve i reše hronične studentske probleme. To se dešava delom zbog korupcije koja u ovim telima postoji, a delom zbog uticaja koje na njih vrše političke stranke ili uprave fakulteta. Primer ovakve prakse jeste i situacija koja se stvorila u aprilu ove godine na našem fakultetu, kada je grupa stranačkih aktivista pokušala da lažira izbore za studentski parlament u korist studenata koji su ujedno i članovi ili funkcioneri Demokratske stranke i Srpske napredne stranke, a u čemu im je najveću podršku dala upravo dekanica Vesna Dimitrijević. Zato i nije iznenađujuće što isti ovi ljudi i danas nastavljaju farsu organizovanja lažnih izbora. Nakon ovakvih, najgrubljih, malverzacija u vezi sa Studentskim parlamentom, studentkinje i studenti Filozofskog fakulteta održali su svestudentski sastanak – plenum – na kome su odlučili da na fakultetu uspostave direktno-demokratsko studentsko sindikalno organizovanje.

Šta je studentski plenum?

Studentski plenum predstavlja alternativno studentsko organizovanje zasnovano na principu direktne demokratije gde odluke donose svi prisutnih učesnici/ce plenuma. Ovakav princip borbe za studentska prava i poboljšanje uslova studiranja već je ostvarivao rezultate u drugim zemljama poput Hrvatske, Austrije, Nemačke, Francuske, itd. Svi studenti prisutni na plenumu dobrodošli su da učestvuju u njegovom radu, dok je sam plenum otvoren za sve zainteresovane. Na samom početku plenuma bira se moderator/ka čija je funkcija da prati ko se javlja za reč. Nakon toga, prisutni predlažu tačke dnevnog reda i otvaraju diskusiju po njima. Pojedinačni ili kolektivni problemi vezani za studiranje kolektivno se diskutuju, nakon čega se biraju i metode za rešavanje tih problema. Na ovaj način, u donošenju odluka ravnopravno učestvuju svi kojih se te odluke tiču, za razliku od predstavničkih tela u kojima izabrana manjina donosi odluke u ime i bez konsultovanja većine.

Koji su to problemi studenata i studentkinja Filozofskog fakulteta?

Bilo da su u pitanju visoke školarine, astronomske i besmislene takse za sve i svašta, seksualna uznemiravanja, maltretiranja i nipodaštavanja studenata/kinja od strane profesora, uticaj političkih stranaka, nedostatak osnovnih nastavnih sredstava, čak i prostora za izvođenje nastave dok uprava fakulteta sa druge strane velikodušno izdaje preko 1000 m² komercijalnim subjektima – ovi problemi nisu karakteristični samo za naš fakultet. Ipak, to nas ne oslobađa od odgovornosti koju imamo svaki put kada izaberemo da se ovim pitanjima ne bavimo pod izgovorom da se „to svuda dešava”.

BOJKOTUJ IZBORE!

RECI NE PARTIJSKOM UNIVERZITETU!

HOĆEMO PLENUME!

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Plenum Filološkog fakulteta 27.09.2011.
• 16.12.2010 / Izabran novi student prodekan na FF u Beogradu
• 21.11, Politika: Studenti hoće plenum umesto parlamenta!
• Zašto studentski plenumi?
• NELEGALNI IZBORI U NOVEMBRU
• 15.04 Podrška hrvatskih studenata kolegama iz Beograda
• 12.04 Blic - Škola za partokratiju
• 10.04 Blic: Partijski kadrovi vode studentske parlamente
• MEDIJI O "STRANČARENJU NA FILOZOFSKOM"
• 08.04 IZBORI POTPISANI KAO LEGALNI!

• Plenum [4]
• Filološki fakultet [1]
• Odbrani Filozofski [12]
• Alternativna nauka [1]
• Generalna [0]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom